Интервју - Крејг ЛеХулијер
- Детаљи
- Објављено понедељак, 11 јануар 2021 13:20
„Баштовани деле, баштовани су љубазни и баштовани су радознали: ове особине су нам свима потребне, да бисмо опстали као врста„
Крејг ЛеХулијер - Tomatoman
Крејг ЛеХулијер, вероватно највећи индивидуални колекционар парадајза на свету, поседује збирку од невероватних 5000 варијетета парадајза! Љубазно је прихватио позив за интервју и верујемо да ће вас његови одговори едуковати, заинтересовати и мотивисати да обратите пажњу на ту величанствену биљку – парадајз!
Молимо Вас за почетак да се представите људима из Србије.
Моје име је Крејг ЛеХулијер и тренутно живим у северним планинама Северне Каролине, у Хендерсонвилу. Тамо смо се преселили у јануару – претходно смо живели у Ралију, 4 часа источно, много насељенијем, топлијем и хумиднијем месту. Моја љубав према баштованству је почела рано у животу, када ме је мој деда Валтер водио у своју башту када сам имао 3 године. Мој отац је такође волео баштованство – посебно цвеће. Прва башта коју сам посадио је настала пар месеци након ступања у брак са Сузан (ове године славимо 40 заједничких година). Похађао сам докторске студије на хемији на Дортмунд колеџу, а Сусан је медицинска сестра. Тој првој башти сам приступио као научник и увек сам сматрао своје баште за личне лабораторије, где се изводе огледи и уче многи аспекти хортикултуре. Имао сам дугу каријеру у индустрији фармације, прво као хемичар, а касније као пројект менаџер. Мојој природи не лежи корпоративни свет, па је моја паралелна љубав према баштованству цветала. Након одређеног времена, питали су ме да напишем књигу „Епски парадајзи“ („Epic tomatoes“). Када сам се пензионисао, књига је катализовала моју нову „каријеру“ предавача из области баштованства и истраживача, каријеру коју волим.
Како сте се заинтересовали да скупљате сорте парадајза и како је све почело? Која је била Ваша примарна мотивација да постанете чувар семена?
Моја прва башта је настала 1981.године и садржала је типичне сорте поврћа и цвећа (неке су гајене из семена, а неке су купљене од локалних узгајивача). Моја љубав према парадајзу долази из љубави према кувању и генерално храни, а такође су ме заинтересовале историја парадајза и приче које он носи – стога је традиционално баштованство било савршен погодак за мене. Јако ме радовао рад са семенима вољених варијетета и то што добијам писма од баштована широм света, због чега је моја воља да чувам варијетете, размењујем приче и семена опстала до данашњег дана.
Колико различитих варијетета парадајза се налази у колекцији? Да ли можете да нам кажете нешто о најрепрезентативнијим и јединственим варијететима из колекције? Који варијетет је било посебно тешко наћи? Који варијетет је најукуснији?
Прошло је доста година од мог последњег детаљног инвентара, али процењујем да колекција има преко 5000 различитих култивара парадајза у мојој колекцији семена. Део моје колекције чине породично наслеђени традиционални варијетети, нове сорте за селекционе програме, чак и неколико хибрида. Описивање моје колекције би захтевало посебну књигу! Већина старих сорти које су сачуване кроз генерације (отворено опашујуће, који су генетички стабилне и могу бити гајене из сачуваног семена), сакупљане су током неколико деценија моје укључености у размене семена коју су организовали наши чувари семена. Неколико омиљених генотипова су Lillian’s Yellow Heirloom, Cherokee Purple, Stump of the World и Polish. У мојој колекцији је присутан читав спектар дугиних боја: црвени, розе, љубичасти, браон, жути, наранџасти, бели, зелени,са тракастим или размазаним шарама. Величина плодова варијетета у мојој колекцији варира од плода величине грашка до оних величине мање диње. Облици плода су такође веома различити: издужени, спљоштени, округли, у облику срца или паприке. Укус, који обично није повезан са бојом, варира од безличног, благог до веома пријатног интензивног укуса. Неке сорте имају плодове који једва заголицају језик, док су неки плодови слатки као бомбоне. Одлучити шта ће се гајити сваке године је као решавање веома комплексне слагалице и потребно ми је много недеља да их разврстам.
Моја колекција такође садржи варијетете који су некада давно застарели, а затим пронађени поново у разним банкама семена, помоћу претрага старих каталога семена. Један од мојих омиљених пронађених на овај начин је Ferris Wheel, варијетет Salzer Seed компаније из 1894. године, као и Magnus, варијетет који је пустила у продају Livingston Seed компанија 1900. године.
Коначно, имам у колекцији и стотине и стотине узорака семена из свог јединственог пројекта Dwarf Tomato Breeding Program (програм „Патуљасти парадајз“). Варијетети из овог пројекта су у разним стадијумима истраживања и развоја. Један од варијетета из ове колекције који је веома импресиван је Dwarf Sweet Sue, изузетан парадајз жутог плода, као и Fred’s Tie Dye, љубичасти парадајз са зеленим пругама.
Који су најважнији савети које имате за некога ко тек почиње да гаји старе сорте парадајза? Како је најбоље чувати семе и како одабрати плод из кога ће бити узето семе? Како избећи унакрсно опрашивање две сорте парадајза у башти?
Ово је такође питање о коме бих могао да напишем књигу! Гајење парадајза није тешко докле год обратимо пажњу на кључне факторе успеха гајења. Парадајз захтева земљиште које је пропусно, али са друге стране, задржава довољну количину воде, веома благо кисело или неутрално земљиште и оптималне нивое азота, фосфора и калијума. Бар 6 сати директног сунца је потребно за сорте са крупним плодовима, међутим, дуга изложеност високим температурама (преко 32 степена) може да изазове опадање цветова. Парадајз мора бити прихрањиван редовно и не сме бити изложен суши до границе видљивог вењења ни у једној фази свог развића.
Чување семена је лако: само је потребно одабрати зрео плод парадајза са биљке, пресећи на пола и истиснути семена у чинију. Семена се затим остављају да ферментишу пар дана, а резултат је бео слој гљивица који ће се формирати на површини. Затим се дода вода, промеша се, одлије се површински слој течности (добра семена ће остати на дну). Неколико пута се додаје вода и одлива док се не добије чист раствор са чистим семенима. Семе се процеди, рашири преко папира и суши на ваздуху у трајању од 7 дана. Семена која су процесуирана на овај начин могу да трају и до 15 година без било каквих специјалних услова складиштења.
Парадајз може бити унакрсно опрашен помоћу пчела, уколико посете цветове у право време. Баштован мора имати на уму када се пчеле појављују у башти. Закључио сам да ако семе сачувам из првог сета плодова који се појави на биљци (од првих цветова који се појаве), који пчеле нису још посетиле, имам одличне шансе да ће мој материјал бити аутентичан, без укрштања. Уколико се семе чува са плодова који сазревају касније, у најтоплијем делу лета, већа је вероватноћа да је дошло до унарксног укрштања. Да бисмо били потпуно сигурни, неотворене цветне гране могу бити затворене у светлу врећицу од тила – када се цвет отвори и формирају се мали плодови, уклања се врећица и обележи се цветна грана. Онда смо сигурни да на тој цветној грани није дошло до унакрсног опрашивања.
Чувари семена широм света чувају семена, али се ретко усуде да направе неке нове сорте. Можете ли нам рећи нешто о стварању нових сорти? Да ли имате савете о хибридизацији парадајза? Такође, хибриди се често сматрају као супротност старим сортама – да ли нам можете рећи да ли је то тачно?
Вероватно је свака сорта парадајза започела свој живот као хибрид – било захваљујући таленту пчеле, било напорима радозналог баштована или земљорадника. Продаја семена хибрида је започела релативно скоро, са продајом парадајза Big Boy, компаније Burpee Seed. Неки од мојих омиљених парадајза су хибриди, као што је Sungold. Главни проблем који баштовани имају са хибридима јесте тај што је на милости селекционера да ли ће хибрид бити континуирано доступан, јер се родитељи комерцијалних хибрида чувају у тајности. Генерално, хибриди имају знатно мањи диверзитет, а циљеви хибридизације су углавном комерцијални – отпроност на болести, висок принос, способност да опстане дуго непромењен након брања.
Када имитирамо пчелу – укрштамо варијетете – да бисмо направили нове хибриде, резултат је непредвидив. Ипак, због тога цео процес сматрам и забавним! Када се укрштају два варијетета, мало знања о генетици је корисно. Хибрид ће испољити све доминантне особине оба родитеља. Док изглед плода хибрида можемо лако предвидети, укус ће бити потпуно изненађење: пријатан или непријатан.
Прављење хибрида није тешко. Основни корак јесте да два варијетета која желимо да укрстимо имају отворене цветове у исто време. Цветови донора полена – мушког родитеља - се протресу над колектором полена (у ову сврху ја користим црну пластичну кашику). Ово је најбоље урадити ујутру, по сувом времену. Затим се одабере цвет на женској биљци и пажљиво се уклоне прашници маказицама, тако да жиг и стубић тучка буду видљиви. Најбоље је радити са цветовима који нису још увек потпуно отворени, да би се смањихо ризик да је већ дошло до самоопрашивања. Тучак се затим зарони у полен, а цвет се потом обележи. Поступак наношења полена на тучак се понавља пар наредних дана. Када се плодник увећа и формира мали парадајз, вероватно су семена у том плоду нови хибрид. Како парадајз сазрева, може бити обележен маркером. Након сазревања се чувају семена и нови хибрид се сади наредне сезоне.
Могу се чувати и семена из плода хибрида – тако нови варијетети могу бити направљени гајењем неколико хибрида Ф2 генерације, да би се истражиле могућности и селектовале биљке које дају добре резултате. Ако поновимо поступак 5-6 генерација, стабилни нови варијетет је направљен. Веома је важно напоменути да хибрид никада не може бити сматран старом сортом јер семе сачувано из хибрида даје нестабилну лепезу варијанти, док семе старих сорти даје увек генетички униформно потомство, које је дупликат родитељске биљке.
Можете ли нам рећи нешто више о пројекту „Патуљасти парадајз“? Који су циљеви и резултати пројекта?
Пројекат је произишао из захтева од стране купаца семена за варијететима парадајза који имају квалитет и диверзитет индетерминантних старих сорти, али су погодни за контејнерско гајење и лакше управљање биљкама. Пројекат смо почели 2005. године, а реализовали смо га захваљујући таленту и напорима преко 700 волонтера-аматера широм света. Ускоро ћемо достићи цифру од 130 стабилних нових патуљастих форми варијетета који су присутни у многим каталозима семена. Наши први резултати су дошли 2010. године. Причу о пројекту можете погледати на овом линку https://www.craiglehoullier.com/dwarf-tomato-breeding-project, а целу листу направљених варијетета на линкуhttps://www.victoryseeds.com/dwarf-tomato-project.html .
Који су планови за будућност?
Ово ми није лако питање. Када сам се повукао из корпоративног света 2010. године, пошто сам се пензионисао прилично млад (у 52 године), покушавао сам да не планирам превише тога. Најбоље радим када радим спонтано! Сасвим сигурно ће доћи и до треће књиге, посвећене пројекту „Патуљасти парадајз“, коју ћу вероватно сам издати. Потребно ми је више времена јер имам потребу за кретањем: тешко ми је да потрошим сате над лаптопом пишући. Пројекат посвећен патуљастим парадајзима се ближи свом крају, па ће вероватно наредна, четврта књига бити баштовански кувар! Највише волим да проводим своје време са својом женом, псима и мачкама радећи ствари које волим – читање, баштованство, кување, планинарење, вожња кајака – са минимумом обавеза.
Како људи из Србије могу да прате Ваш рад?
Неколико година раније сам користио опције као што су твитер и фејсбук, међутим, због злоупотреба ових мрежа у не тако лепе сврхе и манипулације, сада имам само инстаграм преко кога делим своје знање – моје име тамо је @nctomatoman . Током сезоне гајења имам лајв сваког петка – и сачувам све снимке, тако да могу бити виђени на мом Инстаграм каналу.
Поред тога, имам и свој блог на линку http://craiglehoullier.com, где можете оставити свој мејл за добијање вести са мог блога.
Да ли мислите да баштованство и биљке могу променити наш поглед на свет? Да ли нас баштованство може спасити на више нивоа у овима изазовним временима, посебно услед епидемиолошке кризе?
Често кажем, на крају својих предавања о баштованству, да ће баштовани спасити свет. Баштовани, као група, веома су сложни и деле заједничку страст у време када су социјалне мреже и политичко непоштење формирали поларизоване групе које више не могу да узајамно комуницирају. У контексту климатских промена, баштовани могу имати кључну улогу у селекцији варијетета који су боље прилагођени новим условима гајења. Баштовани могу да деле свој таленат и уче друге како да гаје своју храну, помажући тако у минимализовању или елиминисању пустиња хране. Баштовани деле, баштовани су љубазни и баштовани су радознали: ове особине су нам свима потребне, да бисмо опстали као врста. Када ме вести које добијам растуже, све што треба да урадим јесте да шетам кроз своју башту или да позивем пријатеља баштована на разговор - и сви моји немири се тада смире.
Структура и превод интревјуа: Ивана Петровић - Еколошки покрет "Оквир живота"