U svetu postoje mnogobrojne forme banaka gena. Neke od njih imaju strukturu, a neke se baziraju na individualnim naporima za očuvanje starih sorti na sopstvenim imanjima. Banke semena se razlikuju na osnovu načina skladištenja i distrubucije semena, kao i na osnovu protokola za očuvanje genetičkih resursa.
Na osnovu nivoa oganizovanosti, banke gena se mogu podeliti na tri tipa:
1. Individualne banke gena.
Individualne banke semena postoje svuda u svetu. Baziraju se na naporima pojedinaca da na svojim imanjima gaje godinama, decenijama i vekovima određene sorte. Semena se nekada prenose kroz generacije i ovaj vid čuvanja starih sorti je najdominantniji.
2. Insitucionalne banke gena
Drugi način je organizovano skladištenje i očuvanje semena. Uglavnom je bazirano na insitucionalnom nivou. Nosioci ovih banaka semena su ili državne institucije tipa instituta, ili privatni sektor koji se bavi proizvodnjom semena. Obično imaju mogućnosti za dugoročno čuvanje semena.
3. Lokalne banke gena.
Treći tip jeste vid organizovanog čuvanja i razmene semena između poljoprivrednika. Ovakav vid očuvanja starih sorti nije otkriće 21. veka – oduvek su poljoprovrednici imali neki vid organizovanosti, iako ona nije bila prepoznata ili organizovana u vidu formalne organizacije. Lokalne banke gena su često obavijene velom predrasuda – eksperti su nekada zabrinuti da lokalne banke semena ne mogu obezbediti stalnu proizvonju i kvalitet semena.
Ipak, novija istraživanja pokazuju da su lokalne banke gena izuzetno otporne na promene i da omogućavaju visok nivo uspešnosti u očuvanju starih sorti upravo zbog koncepta razmene biljnog materijala.
