Treći, završni skup „Agrobiodiverzitet i pravo na seme“, nakon Prokuplja i Valjeva, održan je u Beogradu u organizaciji Ekološkog pokreta „Okvir života“, a sa ciljem daljeg razvoja novoformirane mreže za biljne genetičke resurse u Srbiji.
Skup je deo projekta „Jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za očuvanje biodiverziteta i tradicionalnih znanja“, koji se sprovodi uz podršku Regionalne kancelarija FAO za Evropu i Centralnu Aziju (FAO REU), pri agenciji Organizacije ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu.
Nakon pozdravna reči, dr Ivana Radović, idejni tvorac projekta i zastupnica EP „Okvir života“, istakla je da je poljoprivrednim proizvođačima potrebna podrška istraživača, medija, donosilaca odluka, pa i šire javnosti, kako bi se na institucionalnom nivou, kroz zakonske regulative, rešavali problemi.
– Kada proizvođač tvrdi da je stara sorta kvalitetnija, naučnik to mora da dokaže, da to bude bazirano na činjenicama, što je, pored ostalog, i svrha ovakve mreže, uz dvosmernu razmenu znanja, u čemu seljak ima značajnu ulogu, naglasila je Radović.
Ovakvim pristupom jačaju se i prava zemljoradnika.
– Nedovoljno se govori o tome ko je nosilac prava na stare sorte. Prema međunarodnom ugovoru o biljnim i genetičkim resursima, koji je pravno obavezujući dokument ratifikovan u Srbiji, to je lokalna zajednica. Ovo je bitno i zbog ekonomskog opstanka seoskih gazdinstava kojima je dovoljan i hektar obradive površine za uzgajanje starih sorti, poručila je Radović.
Ovaj projekat jeste mali, ali je veoma značajan, rekao je Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator programa FAO čija je kancelarije u Srbiji otvorena 2001. godine.
– Projekat podržava ispunjavanje dela ciljeva strateških prioriteta FAO, poput otpornosti poljoprivrede na klimatske promene i održivog upravljanja prirodnim resursima. Oni su bitni za očuvanje onoga što u Srbiji imamo, a to je pravo bogatstvo, kazao je Mentov.
Ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govorila je prof. dr Tatjana Brankov, posebni savetnik ministra, pruživši podršku ovoj inicijativi, kao značajnoj za državu.
– To je jedan od segmenata očuvanja našeg prehrambenog suvereniteta. Ovo je sjajna inicijativa koja je usmerena i ka jačanju svesti građanstva Srbije o izuzetno važnoj temi koja je bitna i u kontekstu velikih geopolitičkih izazova. Semena su značajan izvor genetičke varijabilnosti, rekla je Brankov.
Osim ljudi koji čuvaju semena u poljima i baštama, postoje ozbiljne nacionalne kolekcije gena, lokalne banke, a za dalju podršku države u planu su izmene administrativnih procedura u cilju pojednostavljenja, čulo se iz Ministarstva.
O značaju starih sorti i Balkanu kao „vrućoj tački“ diverziteta biljnih genetičkih resursa, predavanje je održala prof. dr Zora Dajić Stevanović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
– Taj sentiment može da bude i renesansa gajenja nekih biljaka koje smo zaboravili. Kada ste poslednji put jeli dudinje ili ih videli u prirodi, industrijska konoplja kao nutritivno vredna je bila jako raširena, a možda nikada niste videli rabarbaru ili ogrozd. Mnoge biljke su prekrasne kao hrana, pa im treba pružiti posebnu pažnju. Etnolokalna gastronomija, pa i molekularna kuhinja, može da se veže za ove resurse. To je važno za posetioce koji bi da probaju nešto autentično odavde, da čuju neku lepu priču, pesmu. To može da se poveže sa konceptom održivosti kroz korišćenje, a nova tehnologija da se koristi za očuvanje starog, naglasila je Dajić Stevanović.
Usledilo je predstavljanje rezultata rada dve radne grupe projekta.
U ime istraživača mreže za biljne genetičke resurse, učinak je iznela dr Sanja Mikić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, a rezultate poljoprivrednih proizvođača ove mreže predstavio je Miloš Đorđević iz domaćinstva „Dražića polje“ u Šutcima.
Detaljnije predstavljanje ovih aktivnosti sledi u narednom članku na portalu PRVI PRVI NA SKALI.
U završnom delu skupa, održana je radionica kojoj su dali doprinos svi učesnici, vođena je diskusija o temama projekta, validirana je mape puta i napravljen dogovor za aktivnosti u 2026. godini.
Ambicija mreže je da ovaj kolektivni poduhvat razvija u narednim decenijama, za šta se „Okvir života“ strateški opredelio.
Među učesnicima skupa bili su profesori, stručnjaci, zaposleni u institucijama, poljoprivredni proizvođači, baštovani, rasadničari, mediji.
Partner EP „Okvir života“ u realizaciji projekta je portal PRVI PRVI NA SKALI. 
D. M. M. – PPNS
Foto: Prviprvinaskali.com
Izvor:ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
