Lokalna banka semena je osnovana 2019. godine u sklopu naše organizacije i to je prva lokalna banka semena u Srbiji. Ekološki pokret „Okvir života“ koordiniše aktivnosti banke semena, koja je koncipirana kao „živa“ banka semena, odnosno, čiji rad se bazira na in situ konzervacionim principima. Za uspešnost rada banke semena je ključno uključivanje lokalne zajednice, u kojoj su od posebnog značaja mala poljoprivredna gazdinstva.
Lokalne banke semena prožimaju širok spektar tema – od suvereniteta hrane i prava zemljoradnika, preko očuvanja starih sorti, lokalne gastronomije i lokalnog kulturnog nasleđa. Lokalna banka semena nam svima daje mogućnost izbora – kao potrošači imamo pravo na alternativu u obilju ponude hrane nepoznatog porekla i kvaliteta, a kao proizvođači imamo pravo na semena koja su naši preci selekcionisali vekovima.
Prema izveštaju Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama, godišnje se gubi 1-2% starih autohtonih sorti, a u 20. veku smo izgubili 75 % diverziteta sorti koje se gaje u poljoprivredi. Ovo je direktna posledica Zelene revolucije – intenzivna poljoprivreda je stavila prinos ispred kvaliteta, otpornosti i raznovrsnosti. Veliki prinosi su isticani kao prednost, bez obzira na veliku upotrebu pesticida i đubriva, čime je potpuno narušena ekološka ravnoteža, kao i kvalitet proizvoda koji su dostupni potrošačima.
Načini na koje poljoprivednici čuvaju semena su stari koliko i sama poljoprivreda, ali se biljni resursi za hranu i poljoprivredu nikada nisu nalazili pod većim pritiskom. Količina dostupnog semena starih sorti postaje sve veći problem. U procesu inteziviranja poljoprivredne proizvodnje, rastu potrebe za većom količinom sadnog materijala, što uslovljava okretanje ka drugim izvorima semena, kao što su semenske kuće. Posebno su ugrožene jednogodišnje sorte povrća, mada je sve veći broj voćnih stabala dostigao zabrinjavajuću starost. Velika uniformnost diverziteta u poljoprivredi je upravo ono što je suprotno potrebama agroekosistema koji su pod neprestanim napadom uznapredovalih štetočina i bolesti. Ipak, kako širom sveta, tako i u Srbiji, mala poljoprivredna gazdinstva čuvaju stare sorte, čiji mirisi i ukusi predstavljaju pečat lokalne gastronomije i kulturne baštine.
Lokalne banke gena opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika i njihov dalji život i razvoj je rezultat duhovne veze koja postoji između srpskog seljaka i njegove zemlje.
Koordinator lokalne banke semena je Ivana Radović, biolog i doktor poljoprivrednih nauka, trenutno zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
